Jutrošnji zemljotres, čiji je epicentar bio na dubini od samo 6,4 kilometra i na udaljenosti od 10 kilometara od centra grada, bila je jedna od jačih seizmičkih aktivnosti posle snažnog subotnjeg zemljotresa, jačine 7,1 stepena Rihterova, koji je izazvao najveću štetu u poslednjih 80 godina.

Gradonačelnik Bob Parker kaže da je potres dodatno oštetilo zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle subotnjeg zemljotresa. "Vveoma zao, veoma opasan i veoma zastrašujući zemljotres. Morali smo da evakuišemo čak i štab civilne zaštite", kaže gradonačeklnik Parker 

U gradu sa 160.000 kuća, oko 100.000 je uništeno, a mnoge neće moći da budu popravljene. "Obišli smo oblast Kaiapoi i uverili se u kvalitet naše gradnje. Iako su se kuće bukvalno raspadale njihova osnovna struktura ostala je nedirnuta tako da su ljudi imali dovoljno vremena da pobegnu... ali bilo je strašno", kaže predsednik Vlade Novog Zelanda Džon Kej.

Na Novom Zelandu godišnje se registruje više od 14.000 zemljotresa. Poslednji razorni jačine 7,8 stepni u julu prošle godine približio je južni deo države Australiiji za 30 centimetara.

Kako su vlasti saopštile, potvrđena je smrt 24 osobe koje su stradale u selu Nahuala, u dva odrona na ovom autoputu: prvi odron je za sobom povukao autobus i nekoliko drugih vozila, a drugi - njihove nesuđene spasioce.

U mulju, pod ostacima vozila, zatrpano je najmanje još 16 ljudi, a danas su spasioci - čija je brojnost smanjena - izvukli četiri tela.

Nakon tragičnih dešavanja u Nahuali, klizišta širom Gvatemale, pogođene tropskom vazdušnom depresijom, odnela su u smrt još 20 ljudi, a poslednji, koji se u nedelju dogodio na autoputu na severu zemlje, ubio je jednog čoveka i povredio 26.

Potraga i spasavanje stradalih u Nahuli juče je obustavljeno da bi danas bilo nastavljeno, s tim što su od 100 spasilaca na terenu ostala samo 33, i sve su to vojnici i vatrogasci.

žitelji okolnih sela kažu da se situacija u vezi sa Sinabungom pogoršava.

Prva prošlonedeljna erupcija iznenadila je mnoge naučnike, a u međuvremenu su se javile bojazni da bi sadašnja aktivnost vulkana mogla biti uvod u daleko razorniju erupciju, za nekoliko nedelja ili meseci. Ima i procena da bi se vulkan mogao smiriti.

Tokom prošle nedelje iz oblasti oko Sinabunga evakuisano je oko 30.000 ljudi, koji su smešteni po izbegličkim kampovima, džamijama i crkvama u okolnim selima.

U nacionalnom centru za uzbunjivanje je rečeno da se intenzitet vulkanske aktivnosti očigledno pojačava.

Tokom 24 sata pred poslednju erupciju, oblast je pogodilo 80 vulkanskih zemljotresa. Poređenja radi, u istom periodu pred prethodnu erupciju u petak bilo je 50 zemljotresa, a pepeo je izbačen do tri kiloemtra u nebo.

Seizmički veoma aktivna Indonezija ima 129 aktivnih vulkana.

Ova država - arhipelag bila je pogođena nekim od najsnažnijih erupcija u istoriji sveta, a najjača iz 1883. godine značajno je uticala na planetarnu klimu u sledećih nekoliko godina.

Izbori su održani 21. avgusta, dva meseca pošto je Džulija Gilard došla na mesto šefa vlade umesto dotadašnjeg vođe laburista Kevina Rada.

Prvi put u 70 godina nijedna velika partija nije dobila potrebnu većinu na izborima, tako da su morale da računaju na podršku nezavisnih poslanika.

Petreus smatra da bi takav čin doprineo propagandi talibana u Avganistanu i da bi osnažio amtiameričko raspoloženje u muslimanskom svetu.

"To bi moglo da ugrozi vojnike... upravo takve postupke talibani koriste i to bi moglo da stvori ozbiljne probleme. Ne samo ovde u Avganistanu) već svuda u svetu gde smo prisutni uz muslimanske zajednice", rekao je Petreus za Vol strit džornal.

Sveštenik crkve koja je najavila spaljivanje Kurana, Teri Džejms, izjavio je, međutim, da treba "poslati jasnu poruku radikalnim muslimanima".

"Više nećemo biti vođeni strahom i pretnjama", poručio je Dzejms.

Kovačević je naveo da su posljednji razgovor rukovodstva DPS-a odnosio na pripremu za ponovljene lokalne izbore u Ulcinju i Golubovcima kod Podgorice.

Prema pisanju Vijesti, na odlazak Đukanovića i postavljanje
Lukšića pristala su dva potpredsednika DPS-a Filip Vujanović i Svetozar Marović, s kojima je Đukanović u avgustu razgovarao u četiri oka.

Drugi podgorički list Dan nedavno je objavio da će Đukanovića zameniti doskorašnji šef Agencije za nacionalnu bezbednost Duško Marović.

Neki crnogorski mediji odavno spekulišu da je Đukanović najviše zainteresovan da ga na premijerskoj funkciji zameni Lukšić.

Ranije je, kao novi premijer Crne Gore, pominjan i Svetozar Marović, iako su mediji spekulisali da će se i on povući sa državnih funkcija zajedno sa Đukanovićem.

Đukanović je ranije najavio da možda neće ostati na funkciji premijera do kraja mandata, koji ističe 2013. godine, ali nikad nije precizirao kada bi se mogao povući sa tog položaja.

Dnevno više od 3,5 miliona ljudi u Londonu koristi podzmenu
železnicu. Služba za saobraćaj Londona saopštila je da delimično radi šest od 11 linija podzmene železnice.

Sindikat radnika železenice, pomorsko-rečnog i drumskog saobraćaja objavio je pak da je podrška štrajku snažna i da se odvijaju samo osnovne delatnosti.

U međuvremenu su autobusi prepuni pa se očekuje da se hiljade ljudi odluče na prevoz Temzom.

Štrajk će biti završen večeras.

Francuska vlada tvrdi da je reforma ključna jer ljudi danas sve duže žive i traži od građana da pokažu hrabrost dok oni nastoje da smanje ogroman dug zemlje.

Sindikati tvrde da vlada napada jednu od najvrednijih francuskih socijalnih dostignuća.

Francuzi će, i ako u penziju budu išli sa 62, opet biti među najmlađim penzionerima u Evropi. Na primer, u Nemačkoj je starosna granica za penzionisanje podignuta na 67 sa 65 godina.

Sindikati se nadaju da će na ulice izvesti dva miliona demonstranata. U štrajk krajem juna uspeli su da izvedu 800.000 ljudi.

U meduvremenu, ministar rada Erik Vert (Eric Woerth) kaže da će vlada nastaviti da "gura" reformu bez obzira na proteste.

Let je prekinut jer je putnica iz Nemačke alarmirala članove posade nakon što je, kako tvrdi, čula razgovor tri putnika da su naoružani i da nameravaju da "ugroze let", saopšteno je iz policije.

K.P. iz Štutgarta, poreklom iz Crne Gore, policiji je prijavila tri osobe, jednog crnogorskog i dva makedonska državljanina koji su negirali njene tvrdnje.

Nakon detaljnog pregleda aviona, putnika i prtljaga oružje nije pronadjeno i avion je sa dva sata kašnjenja nastavio let ka Frankfurtu.

Policija nije podnela krivičnu prijavu protiv nemačke državljanke, jer je posle konsultacija sa nadležnim tužiocem ocenjeno da nema elemenata krivičnog dela, ali je utvrdila da dvasetesedmogodišnja devojka nije prijavila boravak u Crnoj Gori zbog čega će protiv nje biti pokrenut prekršajni postupak.

Naredni predsednički izbori u Rusiji održaće se tek 2012, ali već je mnogo šspekulacija oko toga da li će se Dmitrij Medvedev kandidovati za drugi mandat ili će Vladimir Putin poželeti da se vrati na staro radno mesto.

Londonski list ocenjuje da je jedino izvesno da se Medvedev i Putin neće suprostaviti jedan drugome, ali i da postoji i treći put koji bi Rusiji mogao doneti sopstvenu Margaret Tačer ili Angelu Merkel.

Otkako je Matvijenko guvernerka Sankt Peterburga (proteklih sedam godina), grad se upadljivo promenio na bolje, konstatuje "Indipendent" i navodi čitav niz programa urbane regeneracije, koji su doveli do osetne promene u raspoloženju stanovnika druge ruske prestonice.

Čak je i prirodni priraštaj u Sankt Peterburgu u poslednje dve godine počeo ubrzano da raste, nakon što je od 1990. konstantno padao.

Iako je na početku političke karijere bila komunistički aparatčik, Valentina Matvijenko je političar novog kova i jedan od retkih ruskih zvaničnika koji se aktivno suprotstavlja korupciji.

Uz sve to, Matvijenko ima važne političke prijatelje.

"Ako kroz dve godine Putin ne bude raspoložen da se vrati u Kremlj ili spreman da podrži kandidaturu Medvedeva, novo lice Rusije mogla bi da postane upravo Valentina Matvijenko", procenjuje Indipendent.

ETA je pored ostalog navela da je tu odluku donela još pre nekoliko meseci da bi "pokrenula demokratski proces". Španska vlada je ranije saopštila da je spremna da pregovara sa Etom samo ako se odrekne nasilja. U 40-godišnjoj kampanji za nezavisnost Baskije poginulo je više od 820 ljudi.

ETA je ranije dva puta proglašavala prekide vatre ali je oba puta odustajala od njih. U video snimku prikazana su tri borca separatističke grupe sa kapuljačama kako sede za

stolom sa zastavom Ete.

Jedan od njih pročitao je saopštenje u kojem se brani Etina kampanja nasilja ali se na kraju kaže da grupa sada želi da postigne svoje ciljeve mirnim, demokratskim putem.

ETA je u poslednje vreme navodno bila pod rastućim pritiskom zbog hapšenja vodećih članova te grupe i poziva baskijskih političkih partija da proglasi prekid vatre.

Španska policija je pre mesec dana uhapsila dvojicu muškaraca za koje se smatra da su umešani u ubistvo jednog policijskog zvaničnika pre sedam godina. Dvojica pripadnika Ete su uhapšeni u sklopu intezivne istrage koja objedinjuje veliki broj slučajeva povezanih sa terorizmom. Još tada je u Madridu saopšteno da se i u narednom periodu mogu očekivati nova hapšenja pripadnika Ete.

ETA, koju EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom, smatra se odgovornom za smrt 829 ljudi ubijenih tokom više od četiri decenije borbe za nezavisnost Baskije.

"Na mesto tragedije otisla je komisija koja će ispitati okolnosti nesreće", izjavio je predstavnik centra ministarstva odbrane za odnose sa javnošću, preneo je Itar-Tas s.

U saopštenju se navodi da je bombaš samoubica u ranim jutarnjim časovima aktivirao eksplozivom napunjen automobil pošto je upao u prostor 136. motorizovane brigade.

Bujnaksk se nalazi oko 50 kilometara zapadno od glavnog grada Dagestana Mahačkale.

Rojters navodi da je u ovom napadu povređeno 35 ljudi.

Rusija se bori protiv islamističkih pobunjenika u pretežno muslimanskoj republici Dagestan u oblasti južnog Kavkaza, gde je, u protekle dve godine, intenzitet nasilja znatno pojačan.

U neredima je povređen najmanje jedan policajac. Portparol policije rekao je da se skoro 500 pristalica ekstremne desnice okupilo na skupu u Dortmundu da bi obeležili godišnjicu početka Drugog svetskog rata kada su nemačke trupe napale susednu Poljsku.

Sukob je izbio pošto je više hiljada aktivista s levice došlo na skup. Posle sukoba je policija privremeno pritvorila njih 111.

Desetine antiratnih aktivista uzvikivalo je da Bler ima "krvave ruke"
kada je on stigao do knjižare u Dablinu da potpisuje memoare koji su
izašli u sredu i već su postali bestseler. Demonstranti su ga
gađali cipelama, jajima i drugim predmetima ali ništa od toga ga
nije pogodilo.

Demonstranti opkopljeni jakim policijskim snagama pokušavali su
bezuspešno da preskoče ogradu koja je postavljena oko knjižare.

U memoarima pod nazivom "Putovanje" (A Jouney) Bler odlučno brani
politiku koju je zastupao, uključujući i učestvovanje Britanije u
invaziji Iraka 2003. godine.

Ljudi koji su želeli da prisustvuju potpisivanju memoara bivšeg
britanskog premijera morali su da predaju tašne i mobilne telefone
obezbeđenju pre ulaska u knjižaru.

U zemljotresu su teže povređene dve osobe. Na jednog čoveka pao je dimnjak, dok je drugi hospitalizovan zbog brojnih posekotina. Pričinjena je znatna materijalna šteta.  U centru Christchurcha srušeno je nekoliko zgrada i prodavnica, a uništen je i veliki broj parkiranih automobila.

Zemljiotres je bio u 4.35 ujutro po lokalnom vremenu, a gradonačelnik Bob Parker proglasio je vanredno stanje. Vlasti nisu izdale upozorenje zbog moguće pojave cunamija, javio je Rojters. Christchurch se nalazi na istočnoj obali južnog ostrva i najveći je grad na tom ostrvu sa oko 342.000 stanovnika.

Ubica je prethodno sedeo za istim stolom sa mladićima, došlo je do svađe posle koje je izašao i nakon dvadesetak minuta se vratio sa puškom i pucao.

Potom je bacio pušku i otišao sa mesta zločina. Jedna je od momaka ubijen je na licu mesta, dok su druga dvojica preminula na Klinici u Skoplju.

Prema nezvaničnim informacijama, koje prenose skopski mediji, cilj napada bio je izvesni Jordan Rkul iz Velesa, nadomak Skoplja, koji je bio član takozvane Frankfurtske mafije, ali su pored njega nastradala još dvojica, od kojih je, navodno, jedan član obezbeđenja ministarke unutrašnjih poslova Makedonije, a drugi rođak glavnog telohranitelja makedonskog premijera.

Iz policije, za sada, nema zvaničnih informacija niti o ubijenima, niti o ubicu.
Neki su mediji, pozivajući se na neimenovane izvore, javili da je ubica već uhvaćen.

Drama je počela oko 13 sati po lokalnom vremenu. Zgrada je evakuisana, a na lice mesta poslati su specijalci, agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) i stručanjaci za eksploziv.

Kako je saopštio šef policiije Pol Starks, napadač ima kod sebe neku vrstu eksplozivne naprave. Starks je rekao da je policije u kontaktu sa otmičarem koji je uputio neke zahteve, ali policija nije želela da otkriva detalje.

Policija u obližnjem Takoma parku u Merilendu poslala je i-mejl žiteljima u kome stoji da se "nepoznati, naoružani Azijat zabarikadirao u zgradu sa najmanje jednim taocem".

Kompanija "Diskaveri komjunikejšns" vlasnik je satelitskih i kablovskih mreža u SAD, među kojima su "Diskaveri čenel", "TLC" i "Animal planet".

"Večeras proglašavam kraj američke borbene misije u Iraku. Operacija 'Iračka sloboda' je završena i irački narod sada ima glavnu odgovornost za bezbednost svoje zemlje", izjavio je Obama u obraćaju naciji iz Ovalnog kabineta Bele kuće, koje su glavne TV stanice direktno prenosile.
Prema njegovim rečima, SAD su "platile ogromnu cenu da bi budućnost Iraka stavile u ruke njegovog naroda".
"Istrajali smo zbog uverenja koje delimo sa iračkim narodom, uverenja da iz pepela rata novi početak može da se rodi u toj kolevci civilizacije", istakao je Obama, dodavši da "okončanje tog rata nije samo u interesu Iraka već i u našem sopstvenom".
Iz Ovalnog kabineta Bele kuće, predsednici po pravilu američkoj naciji upućuju izuzetno važne poruke. Obama se od dolaska na predsednički položaj samo jednom obratio iz te kancelarije, kada je u junu najavio obnovu Meksičkog zaliva posle ekološke katastrofe nastale izlivanjem nafte.
Obama je dobar deo govora posvetio domaćim temama, odnosno ekonomskim teškoćama SAD. Iako je nastupio kao vrhovni komandant oružanih snaga SAD, on je rekao da je njegova centralna uloga kao predsednika, da omogući da ljudi ponovo nađu posao. "Naš najhiitniji zadatak je da obnovimo privredu", dodao je.
Američki predsednik je podsetio naciju da je u februaru prošle godine obećao okončanje borbene uloge američke vojske u Iraku do kraja avgusta ove godine, "i to je ono što smo uradili".
Obama je dodao da će okončanje borbene misije poslati svetu poruku da SAD nameravaju da održe i ojačaju svoje vođstvo u 21. veku.
I pre nego što se kandidovao za predsednika, Obama se protivio ratu u Iraku, kao sukobu koji je podstakao antiameričko raspoloženje u svetu i odvukao resurse od Avganistana. U govoru je pomenuo da će se SAD sada usmeriti na taj deo sveta.
On je sada odao priznanje požrtvovanju američkih vojnika, kojih je milion i po prošlo kroz irački rat u proteklih sedam i po godiina. U toj zemlji poginulo je više od 4.400 američkih vojnika.
Obama je, takođe, uputio poziv iračkim liderima da što hitnije formiraju vladu.